Upoznajuci tebe shvatio sam da si ti osoba, koju sam trazio i zeleo celi zivot.
Dopusti ljubavi da se ukrcamo na brod, da isplovimo i otkrijemo novi svet, nas svet pun ljubavi, osecanja ........., za nase opstajanje.
Sa puno zalaganja i uverenja, sa puno izliva neznih ( i intimnih) osecanja.
Da nam svaki mesec bude, kao medeni mesec, da se borimo protiv sumnje, ljubomore, podmetnutih lazi i ostalih parazita, da nam se ta ljubav nikad ne ugasi.
Pokusajmo nasem potomstvu dati primer jedne srecne zajednice ( tkz. braka).
Zaplovimo u mirne vode, u dane koje nam predstoje.
Nasi prvi razgovori, (dali se secas) ta privlacnost, koju sam zvao ljubav na prvi pogled, nase nazovimo -druzenje!!!, pretvorilo se u meni, u neshvatljivu ljubav prema tebi.
Ljubavi, Andjele moj, ako je potrebno, ispostovacu tvoje reci «da ne zurimo» odvoji sebi vremena koliko ti treba, pokusaj me razumeti, nemoj shvatiti sve ovo pisano kao fanatizam vec kao zadnji trzaj, apel razumevanja. Idem i dotle, da te zamolim preispitaj sebe, svoja osecanja i svoj stav, na sve do sad spomenutom.
Nemoj me kriviti za osecanja i ljubav prema tebi, iako sam bezbroj puta spomenuo
«hocu te nazad» , jos jednom apel « preispitaj sebe ».
Da ga nisi volela nebi otisla u taj daleki grad. Ako je, vasa ljubav toliko jaka, koristi sve ove reci ( ili savet kako hoces) i pokusaj spasiti je, jaka si licnost, mozes uspeti, samo ako vidis nadu ili da je vredno boriti se..
U tom slucaju, dozvoli mi da ti budem prijatelj,
Prijatelj koji te ludo voli, ali pre svega zeli, da TI budes srecna.
Ja cu svojevoljno da se povucem u emigraciju, u domu koji cu stvoriti, bavicu se i dalje zapocetim poslom. Mozda ce me Bog obdariti jednog dana, bar kopijom tebe, ako postoji.
Ponovicu davno izreceno obecanje « Bicu uvek za tebe tu » i u dobro i u zlu.
I veruj mi, svaki sekund stobom bio je pracen nekim uzbudjenjem i osecajem srece, mogu reci ( sa danasnjeg gledista) pocascen upoznati tako predivnu osobu.
Nadam se da si shvatila koliko te volim, koliko su snazna ta osecanja koja gajim prema tebi, samo mi reci, odgovori mi, razjasni mi tvoj stav.
Koristicu svaku mogucnost, ako mi dozvolis, da obogatim sve do sad spomenuto, visljim i kvalitetnijim recnikom, radom, stvaranje sve obecanog, u zelji da cu steci tvoje poverenje, tvoju ljubav prema meni i nadam se nasu buducnost.
Ljubim te, nedostajes mi
Dopusti ljubavi da se ukrcamo na brod, da isplovimo i otkrijemo novi svet, nas svet pun ljubavi, osecanja ........., za nase opstajanje.
Sa puno zalaganja i uverenja, sa puno izliva neznih ( i intimnih) osecanja.
Da nam svaki mesec bude, kao medeni mesec, da se borimo protiv sumnje, ljubomore, podmetnutih lazi i ostalih parazita, da nam se ta ljubav nikad ne ugasi.
Pokusajmo nasem potomstvu dati primer jedne srecne zajednice ( tkz. braka).
Zaplovimo u mirne vode, u dane koje nam predstoje.
Nasi prvi razgovori, (dali se secas) ta privlacnost, koju sam zvao ljubav na prvi pogled, nase nazovimo -druzenje!!!, pretvorilo se u meni, u neshvatljivu ljubav prema tebi.
Ljubavi, Andjele moj, ako je potrebno, ispostovacu tvoje reci «da ne zurimo» odvoji sebi vremena koliko ti treba, pokusaj me razumeti, nemoj shvatiti sve ovo pisano kao fanatizam vec kao zadnji trzaj, apel razumevanja. Idem i dotle, da te zamolim preispitaj sebe, svoja osecanja i svoj stav, na sve do sad spomenutom.
Nemoj me kriviti za osecanja i ljubav prema tebi, iako sam bezbroj puta spomenuo
«hocu te nazad» , jos jednom apel « preispitaj sebe ».
Da ga nisi volela nebi otisla u taj daleki grad. Ako je, vasa ljubav toliko jaka, koristi sve ove reci ( ili savet kako hoces) i pokusaj spasiti je, jaka si licnost, mozes uspeti, samo ako vidis nadu ili da je vredno boriti se..
U tom slucaju, dozvoli mi da ti budem prijatelj,
Prijatelj koji te ludo voli, ali pre svega zeli, da TI budes srecna.
Ja cu svojevoljno da se povucem u emigraciju, u domu koji cu stvoriti, bavicu se i dalje zapocetim poslom. Mozda ce me Bog obdariti jednog dana, bar kopijom tebe, ako postoji.
Ponovicu davno izreceno obecanje « Bicu uvek za tebe tu » i u dobro i u zlu.
I veruj mi, svaki sekund stobom bio je pracen nekim uzbudjenjem i osecajem srece, mogu reci ( sa danasnjeg gledista) pocascen upoznati tako predivnu osobu.
Nadam se da si shvatila koliko te volim, koliko su snazna ta osecanja koja gajim prema tebi, samo mi reci, odgovori mi, razjasni mi tvoj stav.
Koristicu svaku mogucnost, ako mi dozvolis, da obogatim sve do sad spomenuto, visljim i kvalitetnijim recnikom, radom, stvaranje sve obecanog, u zelji da cu steci tvoje poverenje, tvoju ljubav prema meni i nadam se nasu buducnost.
Ljubim te, nedostajes mi
Joca - am Mo, 15. März 2004, 21:58
noch kein Kommentar - Kommentar verfassen
Ovo je pisano u jednoj od bezbroj neprespavanih noci, sedeci ispred kompjutera, listajuci tvoje slike na cd-u, u mislima kod tebe, jedna od tih bezbroj noci gde naviru secanja, sva ta secanja i pitanja na koje sam cekao odgovora, to me i dovelo do u prvoj poruci spomenutog razmisljanja.
Spomenuo sam, da sam jedan od izumirujuce specije romanticara, koji «vole i, vole biti voljeni» mozda ces sad shvatiti zasto sam kupio one svece, ocistio i spremio kupatilo, poredjao sve te svece oko kade, (pojeo se sto nisam nasao i cvet ruze da ti mirisu u vodi)
Hteo sam ti to vece pruziti nesto neocekivano, nezaboravno, hteo sam te videti srecnom, da se osecas kao princeza, sto i jesi za mene. Poludeo sam one noci cekajuci, do te mere, da te nisam hteo vise videti u zivotu, a ipak sam dosao ujutro na kafu. Ne secam se sta sam sve u porukama pisao, ali sam, neshvatajuci ni tebe ni sebe, krivio oboje. Prvi put posle detinjstva, posle su suze same, od Beograda do Subotice plakao sam gorko, osecao se bedno, zbunjen, uvredjen, ponizen i sokiran, da nisam mogao doci k´sebi. Pisem ti ovo, ne da prebacujem ili krivim, vec u nadi da ces pokusati shvatiti koliko mi je stalo do tebe, koliko sam patio. A patio sam, ponajvise dana kada si otisla, kada sam te molio ostani.
Povodom tog dana, napisao:
Razgovor s´ Bogom!
Dali sam ja o Boze kriv sto volim i sto iskrenu ljubav gajim?
Zar nije to nebeski dar i nasa obaveza na ovoj planeti,
da dajemo i pruzamo iskrena i cista osecanja?
Zasto onda umesto nagrade, da nam ljubav bude uzvracena dobijamo da volimo i ostajemo sami, pateci?
Nema pravde, nema istine i nema ljubavi u njenim ocima,
zarobila me, lagano i lukavo otisla zauvek.
Ponekad se pitam dali je zasluzila kap ove predivne reke neznosti i snova?
Ne, nije ih zasluzila, jer je gradila moje snove, nade i onda ih lagano srusila ne obaziruci se na ono sto ja osecam, na ono sto je u meni.
Cilj joj je bio unistiti i razorit, ne znajuci da se svako delo, bilo lose ili plemenito,
Jednoga dana vrati.
===========================================
Pisano uz pesmu « Andjele»:
Mogu pisati svakakva sra..., jer ovo je dan kad mi se cini da opet trubim u prazno.
Nekad i sad, secam se osecanja moci koje su bile tvoje. Prisvojis je kao covek, znas joj ukus, znas kako zvuci. Torba ti je puna, i ti si pun nekih osecanja koje nosis sa tobom. Tako si jak za sebe, imas i snage koju nemozes objasniti. Zaljubis se kao blesav, kao nikad u zivotu i nema te zene, te devojke koja je ravna njoj.(Mozda se zanosim previse?) Ali jebiga, zivot je vredan zanosenja, I kad prodje sva nevremena ljubavna i tuge, kada mislis da si nasao dugu sa bezbroj boja i da dalje puta nema, iz nekog kraja pojavi se kukolj, ......i volis, volis i trudis se, ali nisi dobar ili ne vidis zrno od brda. Znam da sam glup, da sam zalutao i neznam koliko treba biti obazrljiv i da trazim nerealnost. Ali zasto uvek gluposti vrebaju kad se najmanje nadas, i zasto si tako slab onda kad trebas biti jak? Jedno je sigurno, sam si oduvek i to je istina. Slusam pesmu Andjele, i sad bi da te zagrlim, i da nema onog sto je bilo, i da je sve opet kao na pocetku. Zar nije glupo, kad jedino sto te nece ostaviti, je muzika, secanje i tvoja samoca.
Spomenuo sam, da sam jedan od izumirujuce specije romanticara, koji «vole i, vole biti voljeni» mozda ces sad shvatiti zasto sam kupio one svece, ocistio i spremio kupatilo, poredjao sve te svece oko kade, (pojeo se sto nisam nasao i cvet ruze da ti mirisu u vodi)
Hteo sam ti to vece pruziti nesto neocekivano, nezaboravno, hteo sam te videti srecnom, da se osecas kao princeza, sto i jesi za mene. Poludeo sam one noci cekajuci, do te mere, da te nisam hteo vise videti u zivotu, a ipak sam dosao ujutro na kafu. Ne secam se sta sam sve u porukama pisao, ali sam, neshvatajuci ni tebe ni sebe, krivio oboje. Prvi put posle detinjstva, posle su suze same, od Beograda do Subotice plakao sam gorko, osecao se bedno, zbunjen, uvredjen, ponizen i sokiran, da nisam mogao doci k´sebi. Pisem ti ovo, ne da prebacujem ili krivim, vec u nadi da ces pokusati shvatiti koliko mi je stalo do tebe, koliko sam patio. A patio sam, ponajvise dana kada si otisla, kada sam te molio ostani.
Povodom tog dana, napisao:
Razgovor s´ Bogom!
Dali sam ja o Boze kriv sto volim i sto iskrenu ljubav gajim?
Zar nije to nebeski dar i nasa obaveza na ovoj planeti,
da dajemo i pruzamo iskrena i cista osecanja?
Zasto onda umesto nagrade, da nam ljubav bude uzvracena dobijamo da volimo i ostajemo sami, pateci?
Nema pravde, nema istine i nema ljubavi u njenim ocima,
zarobila me, lagano i lukavo otisla zauvek.
Ponekad se pitam dali je zasluzila kap ove predivne reke neznosti i snova?
Ne, nije ih zasluzila, jer je gradila moje snove, nade i onda ih lagano srusila ne obaziruci se na ono sto ja osecam, na ono sto je u meni.
Cilj joj je bio unistiti i razorit, ne znajuci da se svako delo, bilo lose ili plemenito,
Jednoga dana vrati.
===========================================
Pisano uz pesmu « Andjele»:
Mogu pisati svakakva sra..., jer ovo je dan kad mi se cini da opet trubim u prazno.
Nekad i sad, secam se osecanja moci koje su bile tvoje. Prisvojis je kao covek, znas joj ukus, znas kako zvuci. Torba ti je puna, i ti si pun nekih osecanja koje nosis sa tobom. Tako si jak za sebe, imas i snage koju nemozes objasniti. Zaljubis se kao blesav, kao nikad u zivotu i nema te zene, te devojke koja je ravna njoj.(Mozda se zanosim previse?) Ali jebiga, zivot je vredan zanosenja, I kad prodje sva nevremena ljubavna i tuge, kada mislis da si nasao dugu sa bezbroj boja i da dalje puta nema, iz nekog kraja pojavi se kukolj, ......i volis, volis i trudis se, ali nisi dobar ili ne vidis zrno od brda. Znam da sam glup, da sam zalutao i neznam koliko treba biti obazrljiv i da trazim nerealnost. Ali zasto uvek gluposti vrebaju kad se najmanje nadas, i zasto si tako slab onda kad trebas biti jak? Jedno je sigurno, sam si oduvek i to je istina. Slusam pesmu Andjele, i sad bi da te zagrlim, i da nema onog sto je bilo, i da je sve opet kao na pocetku. Zar nije glupo, kad jedino sto te nece ostaviti, je muzika, secanje i tvoja samoca.
Joca - am Mo, 15. März 2004, 21:53
noch kein Kommentar - Kommentar verfassen
Poceo bih sa pricom o meni, mom razmisljanju, osecanjma,.......................
Pitao se, a verujem i ti, zasto? Zasto sve ovo radim, sto mi sve ovo treba, bezbroj puta sam pomislio da sam glup,lud, blesav, budala. (na kraju ispada, Lud za tobom)
Ponekad mislim, da su ovakvi kao ja, tako neodgovarajuci za ovaj svet, tako drugaciji, koji se ne slazu sa ovim nacinom zivota, shvatio sam od razlike se svet sastoji. Pitao se koje su te razlike? Sta je to toliko drugacije u meni? Sta hocu, sta ocekujem i sta pruzam?
Posmatrao sam takozvane brakove, pa i moj, video svo to nezadovoljstvo koje se polako pretvara u netrpljivost, i trazio odgovor, ili bar prihvatljivo objasnjenje!
Vratio se unazad, od rodjenja – detinjstvo – pubertet, devojka/ decko u ko/ju/ga se zaljubis kao blesav, spoljasnost te privlaci – udvaranje- pokusaj pridobiti voljenu osobu – sve te neznosti, obracas paznju na ponasanje, izgled, ponasas se kao pravi mali gentelman – mislis to je prava osoba/partner, s´njom/s´njim hocu podeliti zivot – zenidba/udaja.
Vremenom shvatis da osoba sa kojom zivis, nije vise osoba koju si upoznao/la. Nije vise kao sto je bilo, ne delite iste ili bar priblizne interese, sve sto je bilo, polako nestaje, postaje monotono. Uvodi se novi rezim ( tradicionalni, bar kod nas, a i ovde nije puno drugacije)
Primera radi, poput « Zeno, daj pivo i skuvaj kafu, sta ima da se jede?»/ « ne pomaze mi samo sedi i gleda fudbal, opet visi u kafanu... itd» mozda i neko dete dodje na svet, ostanes ziveti iz neke navike ili zbog deteta sa osobom / budalom/ koju vise ne poznajes.Pokusaj ukazanja, ili bar pricati o stvarima koje nam smetaju, nailaze na zid cutanja, nerazumevanja i neshvatanja, sta uopste hoce od tebe ( usput receno, situacija kod mene), pocinju svadje i bacanje krivice na partnera/ku « ti si rekao to, e zato ja tebi ovo» pocinje teranje nekog inata.............................itd itd itd da ne gnjavim.
U vecem delu se radi o sitnicama koje nas nerviraju, ali dan po dan postaju nepodnosljive,
Mesto ukazivanja nailazimo na nerazumevanje, mesto vec davno zaboravljene neznosti, paznje i ljubavi, dobijamo izpraznjivanje (sex), naviku i neku vrstu odvratnosti prema partneru. Mesto mirisa cveca, siri se miris baruta, nema vise plemenosti.
Medjutim, pravo pitanje jeste pitanje: Koliko je, ustvari bilo ljubavi? Dali je sve bila neka iluzija? ( malo je tesko sve ovo, ovim putem objasniti)
Dali me razumes i shvatas zasto se protivim i begam, odnosno zasto vodim ovakav zivot?
Protivim se, i begam Andjele moj od tog normalnog zivota.......gde srecan zivot cine muz,zena i televizor. Zar mora tako da bude? Zalosna svakodnevnica nam pokazuje da jeste.
Ti si, ili da kazem u tebi sam video toliko pozitivnih osobina, seti se izgovorenog « jer smo osobe koje vole i vole biti volene» mislim da tu lezi «odgovor» na sva pitanja.
Jer kad nema ljubavi nema ni opstanka, jeste «podjapali» smo se dosta puta, ljutili se jedan na drugoga, de facto je da smo opet stupili u kontakt, zvali jedan drugoga.......................... .
Ti si me naucila, da ponovo verujem u ljubav, u verovanje da se sve moze resiti jednostavno recima, Ti si me naterala na razmisljanje, na shvatanje tog zasto. Trazeci odgovore, poceo sve gore spomenuto drugacije da gledam, da trazim pozitivan odgovor odnosno zasto je ili si uradilo ono ili ono, to smo vec preko sms-a.
Ti si probudila u meni toliko osobina, za koje nisam bio svestan da postoje, a znam da i u tebi lezi toliko toga za koje nisi svesna, ( objasnjenje zasto sam hteo da se upises u skolu).
Imam toliko ideja i znam da mogu uraditi dosta ( poslovno), ali nedostaje mi osoba koja me razume, koja mi pomaze, podrzava, koja voli taj nacin zivota.
Bez tebe osecam prazninu, kao da mi oduzet deo sebe, zavoleo sam te prvi put kad sam te video, jos onda sam osetio da si TI osoba koju sam cekao ceo zivot.
Malo mi poteskoce stvarao jezik, no ucim i mislim da mi sve bolje ide, to je i bio razlog mog cutanja, ali i cisto uzivanje, upijanje svakog dela tebe u retkim trenucima tvog prisustva.
Znaj da svaku rec koju sam pisao sad, ili putem poruka, bila iskrena,puna ljubavi i nade, pokusajem ukazati i izbrisati sumnje, ako sam i preterao oprosti, ili nesto rekao sto ne odgovara jos jednom oprosti, jer volim te i volecu te do sudnjega dana.
Nedostajes mi
Pitao se, a verujem i ti, zasto? Zasto sve ovo radim, sto mi sve ovo treba, bezbroj puta sam pomislio da sam glup,lud, blesav, budala. (na kraju ispada, Lud za tobom)
Ponekad mislim, da su ovakvi kao ja, tako neodgovarajuci za ovaj svet, tako drugaciji, koji se ne slazu sa ovim nacinom zivota, shvatio sam od razlike se svet sastoji. Pitao se koje su te razlike? Sta je to toliko drugacije u meni? Sta hocu, sta ocekujem i sta pruzam?
Posmatrao sam takozvane brakove, pa i moj, video svo to nezadovoljstvo koje se polako pretvara u netrpljivost, i trazio odgovor, ili bar prihvatljivo objasnjenje!
Vratio se unazad, od rodjenja – detinjstvo – pubertet, devojka/ decko u ko/ju/ga se zaljubis kao blesav, spoljasnost te privlaci – udvaranje- pokusaj pridobiti voljenu osobu – sve te neznosti, obracas paznju na ponasanje, izgled, ponasas se kao pravi mali gentelman – mislis to je prava osoba/partner, s´njom/s´njim hocu podeliti zivot – zenidba/udaja.
Vremenom shvatis da osoba sa kojom zivis, nije vise osoba koju si upoznao/la. Nije vise kao sto je bilo, ne delite iste ili bar priblizne interese, sve sto je bilo, polako nestaje, postaje monotono. Uvodi se novi rezim ( tradicionalni, bar kod nas, a i ovde nije puno drugacije)
Primera radi, poput « Zeno, daj pivo i skuvaj kafu, sta ima da se jede?»/ « ne pomaze mi samo sedi i gleda fudbal, opet visi u kafanu... itd» mozda i neko dete dodje na svet, ostanes ziveti iz neke navike ili zbog deteta sa osobom / budalom/ koju vise ne poznajes.Pokusaj ukazanja, ili bar pricati o stvarima koje nam smetaju, nailaze na zid cutanja, nerazumevanja i neshvatanja, sta uopste hoce od tebe ( usput receno, situacija kod mene), pocinju svadje i bacanje krivice na partnera/ku « ti si rekao to, e zato ja tebi ovo» pocinje teranje nekog inata.............................itd itd itd da ne gnjavim.
U vecem delu se radi o sitnicama koje nas nerviraju, ali dan po dan postaju nepodnosljive,
Mesto ukazivanja nailazimo na nerazumevanje, mesto vec davno zaboravljene neznosti, paznje i ljubavi, dobijamo izpraznjivanje (sex), naviku i neku vrstu odvratnosti prema partneru. Mesto mirisa cveca, siri se miris baruta, nema vise plemenosti.
Medjutim, pravo pitanje jeste pitanje: Koliko je, ustvari bilo ljubavi? Dali je sve bila neka iluzija? ( malo je tesko sve ovo, ovim putem objasniti)
Dali me razumes i shvatas zasto se protivim i begam, odnosno zasto vodim ovakav zivot?
Protivim se, i begam Andjele moj od tog normalnog zivota.......gde srecan zivot cine muz,zena i televizor. Zar mora tako da bude? Zalosna svakodnevnica nam pokazuje da jeste.
Ti si, ili da kazem u tebi sam video toliko pozitivnih osobina, seti se izgovorenog « jer smo osobe koje vole i vole biti volene» mislim da tu lezi «odgovor» na sva pitanja.
Jer kad nema ljubavi nema ni opstanka, jeste «podjapali» smo se dosta puta, ljutili se jedan na drugoga, de facto je da smo opet stupili u kontakt, zvali jedan drugoga.......................... .
Ti si me naucila, da ponovo verujem u ljubav, u verovanje da se sve moze resiti jednostavno recima, Ti si me naterala na razmisljanje, na shvatanje tog zasto. Trazeci odgovore, poceo sve gore spomenuto drugacije da gledam, da trazim pozitivan odgovor odnosno zasto je ili si uradilo ono ili ono, to smo vec preko sms-a.
Ti si probudila u meni toliko osobina, za koje nisam bio svestan da postoje, a znam da i u tebi lezi toliko toga za koje nisi svesna, ( objasnjenje zasto sam hteo da se upises u skolu).
Imam toliko ideja i znam da mogu uraditi dosta ( poslovno), ali nedostaje mi osoba koja me razume, koja mi pomaze, podrzava, koja voli taj nacin zivota.
Bez tebe osecam prazninu, kao da mi oduzet deo sebe, zavoleo sam te prvi put kad sam te video, jos onda sam osetio da si TI osoba koju sam cekao ceo zivot.
Malo mi poteskoce stvarao jezik, no ucim i mislim da mi sve bolje ide, to je i bio razlog mog cutanja, ali i cisto uzivanje, upijanje svakog dela tebe u retkim trenucima tvog prisustva.
Znaj da svaku rec koju sam pisao sad, ili putem poruka, bila iskrena,puna ljubavi i nade, pokusajem ukazati i izbrisati sumnje, ako sam i preterao oprosti, ili nesto rekao sto ne odgovara jos jednom oprosti, jer volim te i volecu te do sudnjega dana.
Nedostajes mi
Joca - am Mo, 15. März 2004, 21:49
